Светски дан поезије обележава се 21. марта. Упркос прозним временима поезија успева да нађе пут до нас, а и ми пут до ње. Видео који следи и стихови које ћете прочитати сведоче о томе да се поезија у нашој школи чита, али и пише. Песничко хвала Алаксандру Обрадовићу, Милани Косановић и Жељку Перенчевићу који су нам указали на важност поезије!
АЛБАТРОС
I
Понекад мислим да сам птица
Пожелим да летим кад засветлуца роса
Крила ширим
Мотрим око себе лица
Крила нису било која
Већ су крила албатроса
Неко ни не воли та огромна крила
Ал огромна крила воле њу
Девојка једна изгледа ко вила
Лик ме њен често посети у сну
Људи су хранили крила мања
Док сам се ја стидео талента свог
Одбачен док линија постаје све тања
Угледах озарен сјај лица твог
Биле су то очи као дар од Бога
Што усред ноћи осветлише ми сан
Кад сам их видео као да су дрoга
Постао сам од њих завистан
И тако гледам са високе гране
И спазим да и она мене посматра са стране
Крилима је понесох до свог гнезда
2
Да гледамо небо пуно звезда
Ал одбаци све то јер је доле неко чека
Па затражи да је спустим
Остадосмо ја
Моја сенка
И откуцаји срца пусти
Не види да са мном је
Цело небо њено
Она мисли да је сматрам пленом
А са њим је доле спутана земљом
И мисли да је та верност чини вредном
II
Коначно
На моја крила она је села
Заволела је небо којим летим
Није приморана
Сама је хтела
Колико сам то желео
Кад се само сетим
Сваку риму сваки стих
Сад да певам имам коме
Сад их слуша воли их
У претоплом крилу моме
3
Албатрос сад срећно пева
Спустио је своје једро
Плашило га када сева
Ал сада је небо ведро
У глави двадесет две идеје
Не знам где бих пре са њом
Затреперим док се смеје
Њен је осмех сад мој дом
Изгубим се врло често
Не у лавиринту већ у њима
Ту је мојој души место
Изгубим се у њеним очима
А у тај загрљај цео свет стане
И ту је топлије него у вулкану
Доброг срца као лане
Не знам више да ли има ману
Звездано је небо наручено за нас
Свака звезда пуним сјајем сија
Тек понека неспретно падне
Крила албатроса више не клону јер ти
Си им спас
Волећу те до вечности
4
Макар то ми било задње
Жељко Перенчевић IIIб